Svaki početak je težak

Kada sam razmišljao o tome da krenem sa pisanjem bloga (bilo kakvog) i uopšte o pisanju bilo čega, imao sam milon ideja, te ovo bi te ono bi, ovako bi onako bi, a u stavri kada sam otvorio blog, prvo pitanje mi je bilo : ” Šta sad ?”

O svemu bi, a ne bi ni o čemu i sve bih a ne bi ništa. To je, rekao bih problem svih nas, što bi smo sve , sad i odmah i ako to nešto ne dobijemo tada kada želimo, na jedan ,odustajemo i bežimo. Iskreno se nekako teram na pisanje i prvo mi je u glavi ” Ispašćeš glup, nepismen, ko će ovo uopšte pronaći i ćitati, pa nisi ni link ka facebook-u i tweeter-u postavio,Zašto uopšte počinjes nešto a sramota te je da to postaviš na svoju stranicu? ”

Želeo bih da pišem o svemu. Da iznesem neka svoja mišljenja, da prenesem razgovore sa drugim ljudima, prijateljima, poslovnim saradnicima, klijentima. Da ukažem da je neko u pravu ili ne. Da ljudi koji će eventualno čitati ovo doznaju zbog čega su neki ljudi srećni, tužni, besni, nasmejani…. da prenesem život pojedinaca koji možda nekad mogu uticati na nekog i pomognu da čitalac sazna da nije sam sa tim problemom, da informišem ljude o nečemu što eventualno ne znaju i da tako zajedno učimo jedni od drugih i da možda kao pojedinci promenimo nešto.

Nadam se da ću u tome uspeti ( bar za 10 godina )

 

Image

 

PJ